Gaudeamus

O stereotipima

 

Tko zna, možda mi se javlja majčinski instint koji vrcka po glavama svih ženskih osoba kad zakorače u dvadesete. Razmišljam tako, htjela bi imati žensko dijete... Isključivo žensko i uopće ne znam zašto sam tako sigurna da će biti žensko. Ali znam da hoće ! Već duže vrijeme se bavim muško- ženskim odnosima i borim se s predrasudama. One tipične, da su žene lošiji vozači, da im je glavna funkcija reprodukcija+ kuhinja i da se u principu ne trebaju puno petljati u odgoj djece, jer, muževi će to, dakako znati bolje! Your ass bolje! Ali, žene su si to same krive, nikada mi nije bilo jasno, kako si mogu dopustiti da im njihova druga polovica kaže: sutra te vodim tu i tu! Onda ona sva ponosna svojim prijateljicama izblebeće: joooj mene je moj vodio tamo i onamo... Ova druga kaže: imaš sreće, mene moj nikud ne vodi...! I samim tim šalju indirektnu poruku da je on dominantniji i da o njemu ovisi kuda ćete ići! Šta je s vama? Jeste vi njegov pas da vas stavi na lajnu i VODI? U mom slučaju, ja idem, a on može sa mnom ako želi i ako ja nemam druge planove. To u principu počinje sve od malih nogu.

Djevojčicama se kupuju plastične kuhinjice, plastične pegle, malene šalice itd., a dječacima plastično oružje, pištolji, puške, autići... I dalje se priča samo nadovezuje. Kad djevojčica padne i raskrvari koljeno, prvo će joj reći: ma proći će dok se budeš udavala! I samim tim joj nameću od malih nogu da se ona mora jednom udati! Ili ako djevojka u srednjoj školi nije naučila kuhati, svi će reći: jaaao pa šta će ti reći muž i svekrva? Ha! Plakati ili se smijati?! Šta meni ima tko šta govoriti? Jesam li ja individua? Punoljetna? Sa svojim manama i vrlinama? Odluka je pala od davnina! 'Kad' budem rodila svoju curicu, stroogo ću zabraniti da joj itko kupuje bilo kakve kuhinje, lonce, poklopce, pegle, čaše, šalice, veš mašine i ostale pizdarije! Dječja šminka, lutke i slikovnice dolaze u obzir! Mama će odgojiti svoju curicu u snažnu, neovisnu ženu i nitko joj se neće usuditi izuti ispod stola, jesti, dići se od stola, i baciti na krevet ! Također, gledam... Kad je žena slaba, labila, previše sklona kompromisima, okolina ju tretira kao nekog psa ili ne znam, teže retardiranu osobu. Našla sam se nedavno u situaciji kad je jedna neovisna, naizgled snažna, moderna žena, doslovno naredila svojoj ovisnoj, krhkoj i slaboj prijateljici da gasi cigaretu jer ona ne voli kada ova puši i automatski se obratila njezinom mužu da joj izda naredbu da isti tren gasi cigaretu! Ova jadna, pokazuje joj da šuti i brrzo gasi cigaretu prije nego je muž ukori. Na sreću ili nesreću, ja sam sve to gledala i količina psovki izgovorenih u sekundi bila je rekordna. Ljudi moji, ma ako će ona staviti 16 cigareta od jednom u usta, to se tiče nje i samo nje! Zbog čega mislite da je muž ženin tutor, skrbnik? Da je upravo on taj koji odlučuje hoće li se i kako žena šminkati i gdje i s kim je prikladno za nju da ide i kada? Žene su same krive.

Da se od početka postave na način da u braku funkcioniraju kao jednak s jednakim, ne bih nakon 20 godina bile pune bora, nesretne i došle do zaključka da su otupile u kući. Što je najgore... Mnoge nikada ni ne dođu do tog zaključka. One misle da je to tako, da one moraju kuhati, prati i slušati. Također, kad vide da si završila srednju školu, svakim danom sve češće kreću pitanja: iii, kad se udaješ? Ne znam, da li ja izgledam kao potencijalna rodilja i udavača? Da li ti misliš da ja zaista ne vrijedim više od toga da se udam po mogućnosti isti dan kad maturiram? Ma... Na koncu konceva! Ko si ti da mene pitaš kad ću se ja udati? Šta te briga? Ako ja hoću sad obući vjenčanicu i paradirati gradom od kave do kave. I uopće ne moram imati razlog za to. Dovoljan razlog je: zato jer ja hoću!